Senke rata: Kako je Mosad izgradio tajnu mrežu baza i agenata duboko unutar Irana i Iraka

Dok su, na početku rata, izraelski i američki lovci-bombarderi probijali iransku protivavzdušnu odbranu, prvi udar možda nije došao iz vazduha već iz samog srca Irana. Prema tvrdnjama američkih i bliskoistočnih izvora, agenti Mosada mesecima su pre početka rata tajno dopremali dronove, projektile i opremu, formirajući skrivene operativne baze unutar teritorije najvećeg izraelskog neprijatelja. Ako su ti navodi tačni, rat Izraela i Irana nije promenio samo bezbednosnu sliku Bliskog istoka - već i pravila modernog obaveštajnog ratovanja.

Od osnivanja države Izrael, obaveštajna služba Mosad gradila je reputaciju jedne od najagresivnijih i najefikasnijih tajnih službi na svetu. Operacije poput otmice nacističkog zločinca Adolfa Ajhmana iz Argentine 1960. godine ili višedecenijskog progona odgovornih za masakr izraelskih sportista na Olimpijskim igrama u Minhenu postale su deo globalne bezbednosne istorije.

Ipak, poslednje dve godine donele su operacije koje, prema ocenama vojnih analitičara, prevazilaze i najpoznatije akcije izraelskih službi. Posle spektakularnih sabotaža usmerenih protiv Hezbolaha 2024. godine, fokus izraelskih operacija potpuno se prebacio na Iran - zemlju koju Tel Aviv već decenijama vidi kao ključnu stratešku pretnju.

Tokom dvanaestodnevnog rata 2025. godine, izraelska vojska sprovela je masovne vazdušne napade na iranske vojne i infrastrukturne ciljeve. Međutim, prema informacijama koje su kasnije procurele u američke i arapske medije, ključni deo operacije možda se odvijao mnogo pre prvih udara izraelskih aviona.

Navodno su agenti Mosada još mesecima ranije uspeli da formiraju tajne logističke punktove unutar Irana. U tim skrivenim skladištima, prema tvrdnjama izvora, čuvani su dronovi, rakete i sofisticirana oprema namenjena neutralizaciji iranske protivvazdušne odbrane.

Neposredno pre početka velikog vazdušnog napada, te ćelije su aktivirane. Iz samog Irana lansirani su dronovi i projektili na radarske sisteme, raketne baterije i komandne centre iranske PVO. Pre nego što su izraelski avioni ušli u iranski vazdušni prostor, prvi sloj iranske odbrane već je, prema tim tvrdnjama, bio onesposobljen iznutra.

Upravo taj detalj predstavlja možda i najdramatičniji aspekt čitave operacije. Jer jedno je ubaciti špijune u neprijateljsku zemlju, a sasvim drugo izgraditi mrežu tajnih skladišta, transportnih kanala i operativnih baza duboko unutar teritorije države koja se smatra jednom od najzatvorenijih i bezbednosno najkontrolisanijih na svetu.

Prema pojedinim izveštajima, više od stotinu stranih operativaca bilo je angažovano u Iranu pre početka sukoba. Navodno su stotine dronova i teških projektila prokrijumčarene kroz složene logističke rute, uz pomoć lokalnih saradnika i tajnih ćelija koje su godinama pripremane.

Nekoliko meseci nakon rata, Mosad je čak objavio snimke za koje tvrdi da prikazuju njegove agente kako deluju unutar Irana tokom operacija. Iako autentičnost svih snimaka nije nezavisno potvrđena, sama činjenica da su takvi materijali objavljeni imala je snažan psihološki efekat.

Odgovor Teherana bio je brutalan. Iranske vlasti pokrenule su masovne bezbednosne akcije širom zemlje. Policija je saopštila da je tokom i neposredno nakon sukoba uhapšeno više od 21.000 osoba osumnjičenih za sabotaže, špijunažu ili saradnju sa stranim službama. Više desetina ljudi optuženih za veze sa Izraelom pogubljeno je u narednim mesecima.

Iran je tvrdio da je uspeo da razbije veliki deo izraelske špijunske infrastrukture. Međutim, već početkom 2026. pojavile su se nove tvrdnje koje su dodatno uzdrmale region.

Prema navodima pojedinih iranskih zvaničnika i izvora bliskih bezbednosnim strukturama, Izrael je navodno koristio skrivene punktove unutar Irana za napade dronovima na ciljeve povezane sa državama bliskim Teheranu, uključujući Azerbejdžan i Tursku. Cilj takvih operacija, prema tim tvrdnjama, bio je destabilizacija regionalnih odnosa Irana i njegovo dodatno izolovanje na Bliskom istoku.

Ipak, možda još kontroverznije bile su informacije o navodnoj tajnoj izraelskoj vojnoj bazi u Iraku. Prema pisanju “Wall Street Journala”, pozivajući se na američke zvaničnike i izvore upoznate sa operacijom, Izrael je u zapadnoj iračkoj pustinji uspostavio skrivenu bazu namenjenu podršci vazdušnim operacijama protiv Irana.

Baza je navodno služila kao logistički centar za izraelske specijalne jedinice, helikopterske operacije i eventualne spasilačke misije za oborene pilote. Time bi izraelske snage značajno skratile distancu do ciljeva u Iranu i smanjile zavisnost od ograničenog broja tankera za dopunu gorivom u vazduhu.

Posebno je indikativno što se baza nalazila u udaljenom delu zapadnog Iraka -regionu koji je i ranije korišćen za vojne operacije. Tokom Zalivskog rata 1991. godine, američke snage su upravo na tom području formirale operativne punktove protiv režima Saddam Hussein, dok je godinama kasnije isti prostor koristila i Islamic State za svoje kampove.

Priča o tajnoj bazi isplivala je nakon što je lokalni irački pastir prijavio neuobičajene helikopterske aktivnosti u pustinjskom području. Iračke vlasti poslale su vojnu patrolu da proveri teren, ali je usledio vazdušni napad u kojem je poginuo najmanje jedan irački vojnik.

Zvanični Bagdad potom je oštro protestovao i podneo žalbu Ujedinjenim nacijama.Irački zvaničnici tvrdili su da je operacija sprovedena bez znanja iračke države i bez koordinacije sa vlastima u Bagdadu.

U prvi mah sumnja je pala na SAD, ali su izvori kasnije tvrdili da američke snage nisu direktno učestvovale u toj operaciji, iako su navodno bile upoznate sa postojanjem baze.

Kasnije su iračke specijalne jedinice ponovo pretraživale oblast i pronašle tragove vojne aktivnosti, ali su izraelske snage u međuvremenu, prema dostupnim informacijama, već napustile lokaciju.

Izrael zvanično nije komentarisao nijednu od ovih tvrdnji. Međutim, pojedini detalji iz ratnog perioda dodatno su podgrejali spekulacije. Komandant izraelskog ratnog vazduhoplovstva Tomer Bar u jednom internom obraćanju govorio je o „specijalnim misijama koje prevazilaze maštu“, što su mnogi analitičari protumačili kao indirektnu potvrdu tajnih operacija iza neprijateljskih linija.

Sve to pokazuje da se sukob Izraela i Irana danas vodi daleko izvan klasičnih vojnih frontova. Rat više nije samo pitanje tenkova, aviona i raketa, već duboko infiltriranih mreža agenata, logističkih ćelija, sajber-operacija i tajnih baza skrivenih usred neprijateljske teritorije.

Upravo zbog toga mnogi bezbednosni stručnjaci smatraju da je rat između Izraela i Irana možda označio početak nove ere obaveštajnog ratovanja - ere u kojoj će sposobnost tajnog delovanja duboko unutar protivničke države biti jednako važna kao i vojna nadmoć na otvorenom bojištu.